Ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih segmenata uzgoja bilja. Pravilna ishrana podrazumeva da biljka ima na raspolaganju dovoljno svih vrsta hraniva (makro, sekundarnih i mikroelemenata) optimalan pH zemljišta sadržaj humusa, pravilan vodni režim. Svaka biljna vrsta ima određenih specifičnosti u pogledu hraniva, a i one se menjaju u zavisnosti od stadijuma, to jest faze u kojoj se biljka nalazi.
Optimum ishrane podrazumeva da biljka ima raspoložive količine hraniva u skladu sa trenutnim potrebama a to znači da hraniva ne treba da bude ni više ni manje. Ukoliko je nekog od hraniva manje, prema Libigovom zakonu biljka će nivelisati upotrebu ostalih hraniva na osnovu onog koje nedostaje.
Nedostatci hranivih elemenata se u početku manifestuju početnim simptomima nedostataka, hloroza, izostanak hlorofila, dok ozbiljniji nedostatci produkuju kržljave biljke, neotporne na bolesti a sve rezultira drastičnim smanjenjem prinosa i kvalitetom plodova.
Ponekad se podjednako loše na uzgoj bilja odražava višak hraniva, ( veće prisustvo nekog hranjivog elementa nego što je to u tom trenutku biljci potrebno) jer će se na ovaj način stimulisati neželjeni procesi u razvoju biljaka ili izazvati antagonizmi u usvajanju drugih hranljivih elemenata. Takođe višak nekog od hraniva predstavlja problem i sa finansijske strane jer nepotrebno podiže ulaganja u proizvodnju.
Prava procena o potrebnim količinama i vrstama đubriva dobija se isključivo na osnovu analiza zemljišta i na osnovu podatka o iznošenju hraniva iz zemljišta za odreženu biljnu kulturu. Pored navedenih činilaca za pravilan rast i razvoj biljaka jako su bitne i karakteristike tla, pH, sadržaj humusa, karakteristike zalivnih voda. Ovi parametri se mogu korigovati upotrebom različitih materija, neutralizatora ili zakiseljivača (pH), organskim đubrivima, stajnjakom, huminskim kiselinama (sadržaj humusa), korektorima saliniteta (kod tvrdih, karbonatnih zalivnih voda).
